Василь Андрієвський - громадсько-політичний діяч української еміграції в Югославії (за матеріалами його архівно-слідчої справи)

Abstract

У міжвоєнний період в Королівстві сербів, хорватів і словенців (Югославія) існувала українська політична еміграція, яка створила мережу громадських організацій. Одним з провідних її діячів був Василь Васильович Андрієвський. Він належав до керівного складу українського товариства «Просвіта», Української громади в Белграді та Союзу українських організацій Югославії, брав участь в об’єднавчому русі української еміграції в Європі, неодноразово зустрічався з Головним отаманом Української Народної Республіки Андрієм Лівицьким. Проаналізована громадсько-політична діяльність В. Андрієвського крізь призму його архівно-слідчої справи, що зберігається у Галузевому державному архіві Служби безпеки України.

Чланак је посвећен јавној и политичкој личности, украјинском писцу и публицисти, пореклом из Черниговске области (Украјина), Васиљу Васиљевичу Андријевском. Током Украјинске револуције 1917–1921. био је приморан да напусти отаџбину и 1919. нашао се у Италији (Ријека, Трст), где је ухапшен, оптужен за бољшевизам, а потом депортован у Краљевину СХС (Југославија). Андријевски је скоро четврт века живео у Београду, где се истакао као јавна личност. Своју делатност усмеравао је према Влади Украјинске Народне Републике у егзилу. Био је члан руководства локалне подружнице украјинског друштва „Просвита“, украјинске мањинске заједнице и Савеза украјинских организација Југославије, учествовао је у покрету уједињења украјинске емиграције у Европи, више пута се састајао са Главним отаманом Украјинске Народне Републике Андријем Ливицким, објављиван је у украјинској емигрантској штампи и часописима Западне Украјине. Његови књижевни и публицистички радови објављивани су под псеудонимом Васиљ Некрашевич, В. Некрашевич, В. Ански, као и под иницијалима А. В., на страницама таквих периодичних издања као што су Тризуб (Париз), Гуртуймося, Нова Україна (Праг), Діло, Світ (Лавов) и др. Убрзо по завршетку Другог светског рата преселио се у Бању Луку, где је такође учествовао у јавном животу локалне украјинске заједнице. Године 1946. ухапсили су га представници совјетске специјалне службе СМЕРШ („Смрт шпијунима“), који су га накнадно осудили на 10 година затвора у совјетским логорима. Даља судбина Андријевског је непозната. Чланак је заснован на материјалима његовог архивског и истражног досијеа који се чува у Секторском државном архиву Службе безбедности Украјине.

During the interwar period the Ukrainian political immigration existed in the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia). The Ukrainian political immigration created the network of civic organizations. Vasyl Vasylyovych Andriyevsky was one of its prominent leaders. He belonged to the management team of the Ukrainian fellowship “Prosvita”, the Ukrainian community in Belgrade and the Union of Ukrainian organizations in Yugoslavia. He also participated in the uniting movement of the Ukrainian immigration in Europe and met Andriy Livytskyi, the Chief Otaman of the Ukrainian People’s Republic, on several occasions. Vasyl Andriyevsky’s public-political activity is analyzed through the prism of his archive –an investigation file which is kept in the Sectoral State Archive of the Security Service of Ukraine.